OZBILJNA ANTIRATNA PJESMA
Nekada davno dok vjetar bio je mlad
rukovala se sa mnom tuga i rekla tad:
„Ti si jarbol na mome moru kapetana,
crna sol se uvukla u zupčanik tvoga sata.
Ti si prošlost koja nema budućnosti
niti su živi tvoji mili i veseli drugovi.
Otpuhala sam ti metkom tvoje najdraže,
sada klekni u rov i pokrij si zjenice!”
Na trenutak sam se prestrašio
i počeo paničariti, ali uvidjeh
da od moje bojazni samo
crna tuga obraze zarumeni.
Pogledao sam je u oči
i zagrmio iz sveg glasa:
„Slušaj me, pička ti materina!
Odjebi od uzimanja mojih drugova,
njihove sreće i širih im krugova!
Marš iz moga grada dok te nisam razbio
i pljuvačkom te počastio!
Ne dam ti da diraš u domove!
Ne dam ti da stvaraš grobove!
Ne dam ruku na žene i djecu!
Nikoga večeras nećeš staviti u vreću!
I slušaj me pozorno još jednom!
Onaj sat od ranije si zabi u guzicu
i nadaj se da ne dođem po tebe u tvome snu.
Pomoli se da svi budu živi i zdravi
jer ako čujem da netko pati…
…dolazim po tebe.”
Rain Bordo 