MAMA, SHVATI ME
Mama, zašto vjetar ne otpuše oblake?
Srce mi je puno tuge i bojim se.
Jako sam nježan i strahujem
da ću još jednom biti uplašen.
Mama, zašto vjetar ne otpuše oblake?
Vidiš da su tmurni kao moje suzice.
Mama, nađi način da ne strahujem,
iako uplašen, pomozi mi da ne tugujem.
Mama, zašto vjetar ne otpuše oblake?
Past će kiša na mene!
Padat ćemo skupa kao pahulja gruba,
oboje sneni kao crna kuga.
Mama, njezini godovi su u mome drveću.
Otkad je otišla, jedino znam da umrijet ću.
Mama, zašto je sve tako kako je;
kada sve što sam želio, promatrati je valove.
Mama, puhni sa mnom u oblake…
Neka i oni malo nas boje se,
osmijesima crtajmo valove.
Molim te, mama, shvati me.
Jako sam uplašen i bojim se!
Valovi zapljuskuju obale,
ali jedino vidim oblake.
Rain Bordo 