ODGOVOR NA NJIHOVA POLJA OD PAMUKA
Eksperimentiram religijama i volim zen,
vičem vjetru svoje nadnaravne emocije.
Krhotina sam pokušaja samosvijesti
da uokviri se u kutije normalnosti.
Nonšalantan sam i ne volim norme,
ne čekam kavu da zakuha jer nemam vremena.
Šerif sam na poljima pamuka, bičujem robove,
zaniječu mi ime pa dobiju dva puta po leđima.
Robovi me gledaju poprijeko očima,
čini mi se da nešto smjeraju.
Nekada sam ljut pa natučem ženu,
a nekada ne isplatim tuđe zarađeno.
Mogu što god poželim,
ja sam gospodar realnosti.
Moja riječ je apsolutna,
moji postupci veličaju život.
Večeras sam odšetao pogledati bikove u staji.
Nešto je zatreslo u kutu. Bili su to robovi.
Imali su lance u rukama. Jedan me udario.
Pao sam na zemlju, krv je počela teći.
Večeras udarci upućeni meni, a nisam kriv.
Nekada sam ljut pa natučem ženu,
a nekada ne isplatim tuđe zarađeno.
Nekada bičujem ljude, ali nisam kriv.
Mogu što god poželim,
ja sam gospodar realnosti.
Moja riječ je apsolutna,
moji postupci veličaju život.
Nekada bičem izbacujem ljutnju.
Nekada pljujem robovima u lice.
Nekada natučen ženu, a nisam kriv.
Ručak uistinu nije valjao.
Mogu što god poželim,
ja sam gospodar realnosti.
Moja riječ je apsolutna,
moji postupci veličaju život.
Večeras nestajem, a nisam kriv.
Večeras odlazim, a nisam kriv.
Večeras ne pjevam, a nisam kriv.
Večeras je moj kraj, a nisam kriv.
Mogu što god poželim,
ja sam gospodar realnosti.
Moja riječ je apsolutna,
moji postupci veličaju život.
Ne razumijem u čemu je problem?!
Mogu što god poželim,
ja sam gospodar realnosti!
Moja riječ je apsolutna,
moji postupci veličaju život!
Rain Bordo 