Iz knjige Autor Kaosa, 2021, Mateo Balaban known as Rain Bordo
…………..
Bio je utorak. Kiša je padala. Naravno. Stela se probudila nešto ranije i skuhala nam kavu. Nismo puno razgovarali uz kavu, što oboje volimo. Tišina. Rekla je da je gladna i da joj odem kupiti burek. Pa sam zaključio i sebi kupiti jedan.
Zamisli, burek prije par milijarda godina. Vjerujem da bismo sada imali spomenik Svetom Bureku. Danas bi svatko bio: „Pola čovjek, pola burek“, ali tome nije tako pa dobivamo ideje da idemo na dijete. Kao, razumiješ, nismo dovoljno dobri i te gluposti. Oh, burek, volim te.
Otišao sam do obližnje pekare i stao u red da ga mogu kupiti. Netko me je uhvatio za guzicu. Okrenem glavu i vidim nekog istetoviranoga, nageliranoga tipa kako se smješka. Naravno, odmah sam reagirao i razbio mu nos. Svi su se razmaknuli kad mu je krv počela špricati po pekari, a djevojka koja je bila s njim u pekari, panično je počela vikati: „Koji si ti kreten! Kako si ga mogao tako jako udariti?!“. E, jebi ga, tu je proradio moj altruistični stav prema osobama koje hvataju tipove za dupe u pekari i izveo sam ih oboje iz pakare jer je tip izgubio puno krvi i bilo me strah da ako padne u nesvijest, ne udari glavom u pod pa da još budem kriv za smrt tipa-guzohvata.
Dok smo bili vani i čekali da dođe hitna, počeo mi je pričati da se ispričava i da mu je jako žao. Tu mi je napomenuo da nije dugo imao dečka i da ga je uhvatila kriza. O, jebeš me na kamenu guzohvate pa zar nema žena da ih hvataš ili nekoga drugoga, a ne mene? Tu je ispričao da ga je njegov partner „trpao“ na svim poznatim mjestima u državi i da su to voljeli raditi tako da ih netko uhvati. Rekao je da ga je njegov partner jednom „trpao“ na otvorenoj poljani blizu polja kukuruza i da to što su klipovi kukuruza bili blizu, još ga je više uzbudilo jer ga je podsjećalo na goleme žute kurčeve. Pitao sam ga: „Što ima uzbudljivo u klipu kuruza?“ Kaže: „Totalni kurac, stari moj.“ Uglavnom kaže meni guzohvat da moram provjeriti jesam li gay i da to napravim što prije jer će mi prije biti lakše (što bi mi trebalo biti lakše, ne znam). No, bilo kako bilo, došla je hitna i ja sam se vratio u pekaru po hranu za mene i Stelu.
I ništa. Dođem kod Stele i dam joj burek. Uzela ga je i otišla u sobu. Svoj burek sam pojeo u kuhinji i popio čašu mlijeka, a zatim sam otišao u sobu.
Legao sam u krevet i počeo razmišljati o ovom tipu. Kaže da što prije otkrijem, bit će mi lakše. Rekoh: „’Ajde dobro, krenimo!”
Počeh gledati porniće s homoseksualcima. Ništa.
Počeh gledati kako cura liže tipu guzicu. Ništa. (bilo mi žao cure)
Pa rekoh sam sebi: „Prst u guzici!”
I što ću sada?
Ništa.
Prebacim na normalnu jebačinu. Ona se njemu nasmije, on joj „utrpa”, a poslije se grle. Rekoh: „E, to je moje područje!” I dobro. Spremim se za prst u guzici. Polizao sam prst i lagano krenuo prema guzici. Tu je vrlo bitan redoslijed. Prvo poližeš prst pa ga staviš u guzicu, a ne, staviš ga u guzicu pa poližeš.
Držim prst u guzici.
Jedna sekunda. Ništa.
Čekao sam da se nešto dogodi.
Možda trebam još držati. Držim prst još pet sekundi. Ništa. ‘Ajde još pet sekundi. Ništa. Možda da pomaknem prst?
Pomaknem lijevo. Ništa. Pomaknem desno. Ništa. Možda trebam staviti dublje? Stavim još malo prsta u guzicu. Ništa. Opa! Dotaknuo sam govno, ali daleko je. Neću morati, brat bratu, na WC još tri do četiri sata. Na kraju izvadim prst iz guzice i operem ruke.
Ništa.
Nemam pojma što je ovaj u pekari zabrijao, ali meni ništa nije napeto oko toga da mi je nešto u guzici.
Koji lik, jebo te. Klip kuruze.
Hajde još jednom.
Prst u guzici…
Ništa.
Jebi ga. Nije moj đir.
Rain Bordo 